.:*ThePomponia*:.

(owo je knjizevna tema..ili ovo nam je bila tema za domatji:)

  Bozije ili Isusove reci? Nije bitno, vazno je kome su upucene,a upucene su njima, ljudima.U nekim zemaljskim stvorenjima ove reci bude nadu, a u nekim strah.
  Krenucu od onih ljudi koji u ovim recima ne vide sebe, i bas to budi taj strah u njima.
Gresnici, sudili su, kaznjavali, bili nemilosrdni, a sada se kaju I plase se.
Plase se da sta god dobro urade da ipak nije dovoljno I misle da nemaju sanse I da im Bog nece oprostiti. Kako su cudni, kao da nemaju ni gram mozga, vernici su, a ne ynaju ko je Bog I ne ynaju ya njegove sposobnosti. Znaju sta je greh, znaju da su gresnici, ali ne ynaju pravo znacenje reci POKAJANJE, I to ih unistava. Na njihovom mestu pre bih se plasila svog neznanja...mada kad bolje raymislim mislim da ih I neynanje plasi samo misle da je to nesto drugo. Sramota je biti hriscanin, kajati se, a pritom sumanjati u Boga da vam nece oprostiti, e ovo je greh. Ynaju da je u hriscanskoj veri pored ljubavi I vere jos ynacajno OPRASTANJE, I da ybog toga postoji pokajanje, ali ne raymisljajuci o tome oni propadaju tj. njihov moyak puca, jer se plase, plase se Boga. Plase se da Im on nece oprostiti, iako je Bog bas tu ybog njih da im oprosti.Hoce li im ovo oprstiti? Hoce, ja bar ne sumnjam, jer ja se molim sa strahopostovanjem I tako se odnosim prema Bogu, on je ya mene sve, moja mapa do vecite svetlosti.I ja “Verujem u jednog Boga Oca, Svedrzitelja, Tvorca neba I zemlje I svega vidljivog I nevidljivog.” I to ce me spasiti!
Kontrast, jin I jang, druga polovina, oni koji vide nadu, koji su gladni I zedni.
Ynaju Bozije zapovesti, veruju, nevini su. Boreci se da im bude bolje, da se nepravda odstrani, da svi zive kao ljudi ili bar delom kao mi, cudan narod. Druga Bozija zapovest glasi:”Ljubi bliznjega svojega kao samoga sebe” to ih cini pravednim, cini ih ratnicima pravde I bore se da je osvoje. Zudeci za pravdom, kao sto su Romeo I Julia zudeli jedno za drugim, neraskidva veza, vecita ljubav, ta zudnja dovesce ih u ruke Boga, odletece u nebo kao ptice, slobodni I bez okova na sebi. Mi ih posmatramo I vidimo sta im se desava, vidimo koliko su nesrecni, jer neprestano ih okruzuje nepravda, to ih boli.
Bol je jak, ali taj bol nije jaci od molitve, molitva je lek, duse izlecene.
  A ja zajedno sa njima, ljudima, molim se sa strahopostovanjem I “cekam vaskrsenje mrtvih”, zajedno sa njima kao borac pravde cekam nagradu, cekam da Bog prozove moje ime,a do tada “Oce nas…”